Bili su Martin i Fredi, fredi je bio prvi a Martin durgi u svojoj konkurenciji. Ovo je opis utrke iz pera Čotara. Ko uspije razumjet dobije majicu PCR od ove godine. Tu je galerija slika.

tamo u Labinu si namazao sve na kruh! 
 
Moram priznati da ni ja nisam očekivao takav, neočekivani, nuklearni udar. Bio si prava plutajuća, ili da kaľem - mileća, bomba. Moľda čak i haubica, topovnjača, subverzivna krstarica. 
Potegao sam ranije, a ti si se zaletio i projurio pored mene kao torpedo s dometom od 5 km u potrazi za brodom na drugoj strani Atlantika... Vjetar me bacio na lijevu ogradu (srećom, jer s desne strane je kraąka pukotina prema Rapcu pa bih zavrąio na gradskoj plaľi obnaľenih udova (onih značajnijih). 
Sve to jer bi mi se i inače ocrtavajuće mekan i nategnut dres pocijepao pri rumblanju niz pukotinu (kraąku), te bih uletavanjem na veliki procjep, da ne kaľem pukotinu u Rabačkom čarobnom trokutu, ostao bez snage i izvalio se na bok sneno i izmoľdeno se pripremajući za dremku. Naravno, okolne ľene bi prevrnule očima i promrmljale "Nakon vrhunca putovanja svaki muąkarac se očito mora izvrnuti na drugu stranu (mada kamo god se okrenuo je nekoj licem a nekoj leđima) i zaspati!". 
 
Eto, zato si uletio prvi u cilj. 
 
A na prvoj izmjeni sam bio toliko izmučen da sam brisao znoj s čela (koji je tekao brzinom od 1,5-2 milijuna kubika godiąnje, dakle kao istarski plinovod u izgradnji) da si ti u međuvremenu otiąao. Poslije sam morao joą i isplivati s biciklom iz svog tog bazena znoja oko mene, ogluąujući se na vrisak i ciku ljudi odneąenih sa staroga trga nemilosrdnom bujicom znojne navale. 
 
Dakle, tako.