A evo, konačno sam se i ja odvažila otrčat taj polumaraton. Moram priznat da me je malo ohrabrila konfiguracija staze u Trstu(jaaaako puno nizbrdice i onda puno ravnice) i to šta me Bavisela(rekreativna utrka) baš i nije privlačila. Nisam se baš pripremala za taj polumaraton jer šta je tu je, nisam baš neki talent za trčanje, nego sam rekla ajde da vidim kako to izgleda. Uzela sam si MP3 jer  sam mislila da bi mi se mogla desit kriza u glavi(kog ću vraga razmišljat 2 i pol sata), ali ga na kraju ipak nisam upotrijebila, što će reći da sam se osjećala dobro. Na startu me je prala mala trema i to zbog gela Smile Znam da imam snage za otrčat 10 km i onda se naglo ispraznim pa sam rekla, nema druge nego da se i ja malo izdopingiram, ali kako svi govore o čudnim reakcijama kad ga probaš prvi put, a moj stomak osjetljiv… ja bila pod tremom Smile Na kraju i to ispalo super. Dao mi je snagu, ali opet noge nisu htjele same trčat, morala sam ih ja pokretat. I trajalo je to kod mene 2:16:25. Danas malo zategnuta, ali puno bolje nego sam očekivala. Mauricio se (koliko god to smiješno zvučalo) nije spremao za taj polumaraton jer je ove godine ponovno u trekingu a ne u cestovnom trčanju  pa mu je to bio kao neki trening za ultratrail… ali, bačena rukavica od strane Senada prije 2 tjedna bio je ipak pre veliki motiv da se utrku odradi onako, kao trening. Noge su vrištale ali garmin je pokazivao da nema popuštanja ako se želi skinut Senadov rezultat. I naravno da je uspio, njegovo vrijeme je 1:20:45. Ranku je ovo bio 15-i polumaraton, i kako je pred 2 tjedna u Rijeci otrčao svoje najbolje vrijeme, nekako mu je ovaj polumaraton bio pre blizu, kaže da mu je falilo malo motivacije. On ga je otrčao za 1:49:37 Bilo je puno Uljanikovca, a i hrvatice koje su trčale maraton su pokupile poprilično nagrada. Marija Vrajić prva, Jasna Juričić treća…

Pozdrav drugari Cool. Evo da ja napišem par riječi o Trstu da imate ča pročitati, a na nekoga možda i motivacijski prodjelujeUndecided. Daklem, nakon 2 i pol sata spavanja ustao sam se u 4:50h i nakon jutarnjih rituala krenuo za Kanfanar gdje sam se "prestrojio" u crveni auto sa Mauriciom i Sanelom. Stigli u Trst, parkirali u silos i krenuli prema autobusima koji su vozili u Duino na start polumaratona. Srećemo puno poznatih i dragih ljudi iz cestovnog i trekerskog miljea sa kojima putujemo na start. Putovanje harmonika autobusima je trajalo kojih 40 minuta, a meni se činilo kao dva sata. Valjda zato jer je bilo jako toplo unutra. Autobusi su u stvari vozili do benzinske u Duinu u blizini starta polumaratona gdje sam pokupio broj. Mauricio i Sanela su imali vezu u Trstu koja im je podigla brojeve dan ranije. Bili su malo u panici jer nisu odmah skužili da je čip u stvari vezan za startni broj Smile. Inače više mi se sviđa kada je čip na patici, jer mi broj manje pleše dok trčim. Bilo je puno vremena za zagrijavanje, velike i male nužde, razgovore ugodne itd. Maratonci su krenuli u 9 iz Gradišća, a nama polumaratoncima je pištolj uz pratnju helikoptera puknuo start oko 10i25. Ja sam se ugurao u box za trkače sa ciljanim vremenima 1:30-1:45. Klasa optimistCool. Tu se našla i Vedrana, i puk!, krenusmo. Odmah nakon prvih par km bilo mi je jasno da nisam baš raspoložen i da neće ništa biti od osobnog rekorda, te sam odlučio otrčati bez ulaska u "mazohističku zonu" Undecided. Barem negdje do 10og kilometra, a onda možda da ubrzam. Na početku solidna uzbrdica od kojih 3km, a poslije duuuuga, nizbrdica dužine možda 10ak km. Inače na trenigu takve nizbrdice otrčim u tempu od 4:30 po km, a ovdje mi se 5 po km činilo kao prihvatljivo. Izgleda da je umor učinio svoje . Obožavam duuuge nizbrdice, ali ovoj stvarno nikad kraja. Ima ovdje tunela, kaštela i nekoliko okrijepa. Nizbrdica završava na razini mora i dalje se trči po ravnom, lijepom dijelu Trsta uz lungomare i stižemo na cilj na glavnom trgu piazza unita. Pred sam cilj bili su postavljena 5 balona - lukova, slavoluka, reklama itd, i činilo se kao da je svaki od njih ciljWink. Neki su počeli finiširati, pa se "ispuhali" prije samog cilja. Ja sam isto ubrzao da završim ispod 1:50, i pretekao činilo mi se možda 100 trkača. Vremenske prilike tokom utrke su bile dobre. Oblačno i toplo, uz lagani vjetrić. Utrku završavam u vremenu 1:49:37. Petnaesti polumaraton odrađen. Pola sata kasnije počela je kiša. Išli smo na ručak i po majice, na kafe pa doma. Ima tu još puno detalja, ali mi se neda posebno pisat. Koga zanima nek pita Cool Čestitke Saneli na prvom polumaratonu i Mauriciu na osobnom rekordu!

Rezultati trickera:

Sanela 2:16:25 

Mauricio 1:20:45

Ranko 1:49:37

017

Ove godine su puležani objedinili  ove dvije utrke i napravili jednu, pa smo tako za 20 kuna dobili 2 majice(drenovica+vivicitta), ručak i pivo(žao mi je da nisam slikala bon, ali Ozren je to doslovno tako napisao) i pregršt medaljaLaughing (nagrađivalo se je po kategorijama, za utrku i za veteransko prvenstvo Istarske županije).  Najveselija je definitivno bila Vedrana koja od silnih proglašenja praktički nije silazila sa postolja i nije se mogla načudit da stoji na postolju uz Suzanu Alberini Smile  Staza je prava kros, ima i kamenja i korjena i trave… a bogami i uzbrdica i nizbrdica Smile Ja sam si uzbrdice malo prohodala pa sam opet daleko zaostala od drugih i na zadnjem kilometru nabasala na zmiju koja si je očito bila protumačila da je utrka završila i da više nema nikoga na stazi. I ja i Mauro smo trčali bez sata pa neznam koliko smo trčali, ali nije ni bitno… bilo je to još jedno lijepo druženje sa prijateljima trkačima. Ima i par slikica u galeriji.

Rezultati

Rezultati po kategorijama


nismo bili samo u puli prosli vikend, nego i u beliscu na prvoj avanturistickoj utrci u slavoniji, koju je organizirao klub pustolovnih sportova baraber extreme team iz belisca. neki smo bili u tom dijelu zemlje po prvi puta. nije ni ta hrvatska tako mala, dobro da postoje pustolovne trke.

na put smo krenuli timovi zrinic:vorkapic (adrenalina), roce:hodzic i suran:loncar (kao zamjena za krstica). a medju silnom prtljagom bili su i guleda i garmin.

nakon puno voznje i borbe s mikro orijentacijom po valpovu i beliscu docekali su nas ljubazni domacini. i odmah smo u donjem rublju isli isprobati voznju kanuom. meni je najprije izgledalo da drava stoji, ali malo kasnije mi se cinilo kako ce nas morati izvlaciti van, jer nikako da veslamo u pravom smjeru. ali uspjeli smo, uz instrukcije.

utrka je bila odlicno organizirana. mi u kracoj varijanti smo najprije vozili biciklu (meni je brojac pokazao oko 60 km), pa smo trcali i na kraju nasa najjaca disciplina - veslanje. a imali smo i cetvrtu disciplinu - gubljenje. ali ne puno, jer je prostor gusto naseljen :). i pilili smo drva u disciplini iznenadjenja i spustao se jedan clan tima s kule (absajl).

na kraju cobanac za sve, tamburice i plesnjak. odlican izlet i druzenje. i to je u redu. guleda se sretno vratila doma, ali garmin na zalost nije izdrzao pritisak slavonskog asfalta.

slike: http://picasaweb.google.com/ivanloncar07/BelisceBAR2010#